Stambeno zbrinjavanje, zdravstvena zaštita, podrška porodice i prijatelja bitni su faktori uspešne rehabilitacije bivših osuđenika. A kao jedan od najbitnijih izdvaja se zaposlenje.
Kako bi se stekao uvid o stavovima poslodavaca kad je u pitanju zapošljavanje bivših osuđenika, projekat „Unapređenje kapaciteta Uprave za izvršenje krivičnih sankcija na polju alternativnih sanckija, postpenalnog zbrinjavanja i zdravstvene zaštite“, koji u Srbiji finansira Evropska unija (EU), sproveo je anketu među malim i srednjim preduzećima širom Srbije.
Anektu, koju je izradio tim projekta sastvaljen od stručnjaka sa Instituta za kriminološka i sociološka ispitivanja, popunilo je ukupno 120 poslodavaca iz oblasti trgovine, proizvodnje i uslužnih delatnosti. Iako je od ukupnog broja ispitanika 24% među zaposlenima imalo bivšeg osuđenika, ohrabrujuću je podatak da se gotovo 57% poslodavaca izjasnilo da bi za odluku o zapošljavanju najpre uzeli u obzir radno iskustvo i kvalitet rada bivših osuđenika, dok je 55% njih naznačilo da bi pre zapošljavanja želelo da dobije informacije o ponašanju prestupnika tokom izdržavanja kazne.
Među sedamnaest poslodavaca koji su naveli da su imali vrlo pozitivna iskustva sa zaposlenim bivšim osuđenicima je i vlasnica malog preduzeća u Somboru. Ona je istakla da je njeno iskustvo sa zapošljavanjem bivših prestupnika- savršeno! Prema njenim rečima, motivisanost prestupnika za rad je velika, baš kao i njihova posvećenost radu, te da su oni ispoljili veću posvećenost poslu, veću poslušnost i viši stepen lojalnosti prema poslodavcu u odnosu na ostale zaposlene, a činjenica da među zaposlenima ima prestupnika nije se negativno odrazila ni na klijente ni na kolege.
Ipak, gotovo svi učesnici ankete izjasnili su se da bi odluka o zapošljavanju prestupnika zavisila od krivičnog dela koje su počinili, pa tako ne bi zaposlili osuđene za seksualna i druga nasilna krivična dela, kao i osobe koje su više puta osuđivane.
U zaključku ankete nameće se činjenica da su bivši osuđenici ugrožena kategorija pri zapošljavanju, što uveliko otežava njihov povratak u društvo nakon izdržavanja kazne, dok ih važeći propisi ne prepoznaju kao takve. Koliko je blagovremena re-socijalizacija ključan faktor u uspešnoj rehabilitaciji svedoče statistike pojedinih evropskih zemalja, prema kojima se najveća stopa povratka kriminalnim aktivnostima (recidivizam) dešava u prvim mesecima nakon puštanja na slobodu, pogotovo ukoliko se otpuštenima ne omogući da obezede sredstva za život. Adekvatno postpenalno zbrinjavanje i destigmatizacija onih koji su odlužili kaznu od presudnog je značaja za njihovo odvraćanje , što u velikoj meri doprinosi bezbednosti celokupne zajednice. I kao što je preduzetnica iz Donjeg Milanovca izjavila: „Kroz moju firmu je prošlo mnogo ljudi, a svega dva prestupnika. To je malo. Svakome i treba dati šansu.“